- Шта је ментално здравље?
- Значај менталног здравља за адолесценте
Шта је ментално здравље?
Ментално здравље односи се на наше емоционално, психолошко и социјално благостање. Утиче на начин на који размишљамо, осећамо и понашамо се. Ментално здравље је кључно за развијање свести о себи, доношење одлука, изградњу односа и превазилажење свакодневних изазова. Оно подразумева да користимо своје способности и потенцијале – да се носимо с тешкоћама, управљамо стресом, одржавамо позитивну слику о себи. Код адолесцената, ментално здравље може значајно утицати на самопоуздање, школски успех и општу добробит.
Значај менталног здравља за адолесценте
Ментално здравље је изузетно важно за адолесценте из више разлога. У овом периоду живота, млади се суочавају с бројним променама и изазовима, као што су формирање идентитета, социјализација и стресови у школи. Добро ментално здравље помаже им да:
Изградe самопоуздање: Здраво ментално стање подстиче адолесценте да верују у своје способности, што им омогућава да се лакше суоче са изазовима.
Управљају стресом: Разумевање и управљање стресом кључно је за успех у школи и животу.
Развијају односе: Развијено ментално здравље помаже у изградњи и одржавању позитивних односа са вршњацима и породицом.
Постигну успех у школи: Адолесценти с добрим менталним здрављем су склонији бољимшколским успесима, јер могу да се фокусирају и активно уче.
Подршка менталном здрављу може спречити развој озбиљнијих менталних проблема, као што су депресија или анксиозност.
Oдржавање доброг менталног здравља у адолесценцији не само да побољшава квалитет живота младих, већ и поставља основе за здравији и успешнији одрасли живот.
Разумевање адолесцентног периода
- Физичке, емоционалне и социјалне промене
- Изазови и стресори у адолесценцији
Физичке, емоционалне и социјалне промене
Адолесценција је период интензивних промена који обухвата физички, емоционални и социјални развој.
- Физичке промене: У тинејџерским годинама, тело пролази кроз значајне промене, укључујући раст, развој сексуалних карактеристика и хормонске промене. Ове промене могу довести до осећаја несигурности и самокритике. Треба се навићи на „измењену“ телесну шему. Не постоји адолесцент који је у потпуности задовољан својим изгледом!
- Емоционалне промене: Адолесценти често доживљавају интензивне емоције и промене расположења, осетљивост, претерану самокритичност, понекад склоност депресивном расположењу, као и сањарења и повлачења у свој свет. Ово је период истраживања сопственог идентитета, што може довести до конфликата унутар себе и са другима. Често се суочавају са страхом од одбацивања и потребом за припадношћу.
- Социјалне промене: Тинејџери почињу да развијају сложеније социјалне односе. Вршњаци и романтични односи постају кључни. Адолесценти уче како да комуницирају, сарађују и управљају конфликтима у ситуацијама у којима се раније нису налазили . Ове промене могу бити изазовне и довести до стреса, али и до развоја нових социјалних вештина.
Изазови и стресори у адолесценцији
Адолесценција носи бројне изазове и стресоре који могу утицати на ментално здравље:
- Социјални притисак: Тинејџери често осећају притисак да се уклope у групу или испуне очекивања вршњака. Овај притисак може довести до анксиозности и непријатности.
Савет: Ниси сам/сама! И други вршњаци око тебе слично осећају и пролазе кроз исте дилеме иако се то можда по њиховом понашању не види на први поглед!
- Академски стрес: Школски захтеви, испити и конкуренција могу бити велики извор стреса. Страх од неуспеха може утицати на самопоуздање и ментално здравље.
Савет: Даш све од себе и урадиш оно што је у твојој моћи да нешто савладаш – питаш за подршку у учењу, боље организујеш обавезе и време. Битна је твоја унутрашња мотивација да нешто постигнеш и мера коју ти одредиш и за коју си спреман/спремна да преузмеш одговорност.
- Проблеми у породици: Конфликти у породици, разводи, болести или промене у породици могу утицати на емоционално благостање адолесцената.
Савет: Тражи подршку и помоћ од одрасле особе од поверења или другара који може да те саслуша. Многи око нас пролазе кроз сличне дилеме и „кризе“ и тек када се отворимо и кажемо, можемо да добијемо помоћ. Нису сви људи око нас, ма колико били блиски, сензибилисани да „читају“ наше мисли или осећања…
- Формирање идентитета и саморазумевање: Процес откривања сопственог идентитета може бити збуњујући и емоционално изазован, што може довести до осећаја усамљености или несигурности.
Савет: Откривање ко смо, шта волимо, чему тежимо… у неким сегментима ће трајати цео живот J. Права је мудрост заволети себе онаквима какви јесмо! То је процес.
- Технолошки утицаји: Употреба друштвених медија може бити двоструки мач, пружајући подршку, али и доносећи поређења и оптерећење, што може утицати на самопоштовање.
Савет: Будите критични према информацијама које пронађете на интернету. Проверавајте из више извора, упоређујте, вежбајте моћ свој здравог разума J Незаборавите да и они који на друштвене мреже постављају своје фотографије у „најбољим“ и „најсрећнијим“ издањима, такође имају „тешке“ дане, тренутке и кризе, само што је мало оних који то поделе на друштвеним мрежама…
Управо су ове промене и изазови у адолесценцији критични за развој менталног здравља и могу имати дугорочне последице на живот младих. Подршка из окружења – родитеља, наставника и вршњака – може значајно утицати на превазилажење ових изазова.
Знакови и симптоми проблема менталног здравља
- Чести симптоми: анксиозност, депресија, стрес
- Како препознати проблеме код адолесцената
Чести симптоми: анксиозност, депресија, стрес
Проблеми менталног здравља код адолесцената могу се манифестовати кроз различите симптоме. Неке од најчешћих манифестација укључују:
- Анксиозност: Симптоми анксиозности могу укључивати стални осећај забринутости, напетост, нервозу и физичке симптоме као што су тахикардија, знојење или тресење. Адолесценти могу имати потешкоћа у фокусирању, избегавати социјалне ситуације или доживљавати паничне нападе.
- Депресија: Депресивни симптоми могу обухватати осећај туге, безнађа, губитак интересовања за активности које су некада биле забавне, као и промене у апетиту и спавању. Адолесценти могу постати повучени, показивати малу енергију и имати проблеме с концентрацијом.
Замка: У адолесценцији се некада дешава да се депресивни симптоми испоље на начин на који то никада не бисмо могли да претпоставимо – кроз хиперактивност, причљивост, претерано експонирање… Оваква понашања су, у том случају, нека врста бране или заштите коју особа постави да би јој се могло прићи…
- Стрес: Стрес може произилазити из различитих извора, укључујући школске обавезе, проблеме у односима или породици. Симптоми стреса могу укључивати раздражљивост, проблеме са спавањем, физичке симптоме попут главобоље или стомачних проблема и општи осећај преоптерећености.
Како препознати проблеме код адолесцената
Препознавање проблема менталног здравља код адолесцената може бити изазовно, али постоје знакови на које треба обратити пажњу:
- Промене у понашању: Изненадне промене у понашању, као што су повлачење из друштвених активности, губитак интересовања за хобије или активности које су некада волели, могу указивати на проблеме.
- Промене у расположењу: Честе осцилације, као што су прекиди расположења, бес, или константна туга, могу бити знак проблема.
- Лошији успах у школи: проблеми с концентрацијом и општа незаинтересованост за учење могу указивати на дубље проблеме.
- Физички симптоми: Чести физички проблеми без медицинског објашњења, као што су главобоље, стомачни болови или умор, могу бити знаци стреса или анксиозности.
- Изолација: Изолација од пријатеља и породице, избегавање друштвених ситуација и осећај усамљености могу указивати на проблеме менталног здравља.
- Говор о самоубилачким мислима или самоповређивању: Свака изјава о самоубилачким мислима или самоповређивању захтева хитну пажњу и помоћ.
Важно је да родитељи, наставници и друге одрасле особе буду пажљиви и отворени за разговор о менталном здрављу, како би пружили подршку адолесцентима који се суочавају с проблемима. Рано препознавање и интервенција могу значајно утицати на исход и опоравак. Некада је реч о нормалној развојној фази, а некада се може радити и о озбиљнијим назнакама које треба превенирати на време.
Утицај на свакодневни живот
- Понашање у школи и код куће
- Односи с вршњацима и породицом
Понашање у школи и код куће
Проблеми менталног здравља могу значајно утицати на понашање адолесцената у различитим окружењима, укључујући школу и дом.
- Понашање у школи: Адолесценти који се боре с менталним проблемима могу показивати смањену мотивацију за учење, често избегавају школске обавезе или изостају. Могу бити раздражљиви, имати потешкоћа с концентрацијом и извршавањем задатака, што може довести до пада школског успеха. Понекад, анксиозност или стрес могу проузроковати физичке симптоме, као што су главобоље или стомачни болови, што додатно отежава присуствовање настави.
- Понашање код куће: Код куће, адолесценти могу постати повучени, затворени или се сукобљавати са члановима породице. Родитељи могу приметити промене у расположењу, чести конфликт или недостатак интересовања за породичне активности. Ова динамика може створити напету атмосферу, што додатно погоршава ментално здравље адолесцента.
Односи с вршњацима и породицом
Ментално здравље адолесцената у великој мери утиче на њихове односе с вршњацима и члановима породице.
- Односи с вршњацима: Адолесценти који се суочавају с анксиозношћу, депресијом или другим проблемима могу имати потешкоћа у одржавању односа с вршњацима. Они могу избегавати друштвене интеракције, што може довести до осећаја усамљености и изолације. Ова изолација може погоршати симптоме, стварајући зачарани круг. Такође, могу се осећати несигурно у социјалним ситуацијама, што може довести до конфликтних ситуација или проблема с пријатељима.
- Односи с породицом: Стрес и проблеми менталног здравља могу проузроковати конфликте у породици. Адолесценти могу бити раздражљиви или повучени, што може створити дистанцу између њих и родитеља. Неправилна комуникација и недостатак разумевања могу довести до недоразумевања и сукоба. Међутим, отворена комуникација и подршка од стране чланова породице могу помоћи у превазилажењу ових проблема и ојачати односе.
Проблеми менталног здравља могу имати дубок утицај на свакодневни живот адолесцената, укључујући њихово понашање у школи и код куће, као и односе с вршњацима и породицом. Рано препознавање и подршка могу значајно помоћи у ублажавању ових проблема.
Улога родитеља
- Како подржати адолесценте
- Важност отворене комуникације
- Препознавање знакова и реаговање
Како подржати адолесценте
Родитељи играју кључну улогу у подршци адолесцентима током овог важног развојног периода. Подршка може укључивати:
- Стварање подстицајног окружења: Родитељи могу помоћи адолесцентима да се осећају сигурно и прихваћено, подстичући их да истражују своје интересе и хобије. Ово може помоћи у развоју самопоуздања и независности.
- Пружање емоционалне подршке: Будите доступни за разговор и охрабрујте адолесценте да деле своје мисли и осећања. Често слушање и разумевање могу значајно помоћи у ублажавању стреса и анксиозности.
Савет: Кад год вам се укаже прилика слушајте своје дете шта вам говори и разговарајте са њим. Некада ће то бити у пола ноћи, некада у трамвају, некада када сте уморни… Смогните снаге, не одлажите за следећи пут јер вам се дете можда неће отворити следећи пут – можда је баш сада смогло снаге да вам нешто важно каже.
- Омогућавање самосталности: Давање адолесцентима могућности да доносе одлуке и преузму одговорности може их оснажити и припремити за одрасле обавезе.
Савет: Пустите их да погреше, уче из својих грешака и буду одговорни за себе. Наравно, говоримо о животно безезленим ситуацијама J
Важност отворене комуникације
Отворена комуникација је од суштинског значаја у односима између родитеља и адолесцената. Она подразумева:
- Постављање основа за дијалог: Родитељи треба да створе атмосферу у којој адолесценти могу слободно да изразе своје осећаје и бриге без страха од критике или осуде.
- Активно слушање: Показивање интересовања за оно што адолесценти говоре и разумeвање њихових осећаја може помоћи у изградњи поверења.
- Разговор о менталном здрављу: Отворена дискусија о темама менталног здравља, као што су стрес, анксиозност и депресија, може охрабрити адолесценте да потраже помоћ ако им је потребна.
Препознавање знакова и реаговање
Родитељи би требало да буду свесни знакова који могу указивати на проблеме менталног здравља код адолесцената:
- Обратите пажњу на промене: Будите опрезни на значајне промене у понашању, расположењу или школским постигнућима. Ово може укључивати повлачење, раздражљивост или пад у учењу.
- Реаговање на знаке: Ако приметите знакове проблема, важно је да реагујете одмах. Поговорите с адолесцентом о вашим забринутостима и охрабрите их да потраже стручну помоћ ако је потребно.
- Подршка: Информишите се о доступним ресурсима, као што су школски психолози или терапеути, саветовалишта за младе и сл.
Активна улога родитеља у подршци адолесцентима, отворена комуникација и правовремено реаговање на знакове проблема менталног здравља могу значајно утицати на добробит младих.
Улога наставника
- Пратити промене у понашању ученика
- Креирање подржавајућег окружења
- Сарадња с родитељима и стручњацима
Пратити промене у понашању ученика
Наставници играју важну улогу у препознавању промена у понашању ученика. Пажљиво посматрање ученика може помоћи у идентификовању знакова проблема менталног здравља. Кључни аспекти укључују:
- Идентификовање знакова: Промене код учинка, изостанаци, недостатак интересовања за учење или повлачење из друштвених активности. Ове промене могу указивати на дубље проблеме.
- Разговарање с ученицима: Стварање поверења и отворене комуникације може охрабрити ученике да деле своје бриге или проблеме. Наставници могу бити прва особа с којом ученик разговара о својим осећањима.
- Пријављивање забринутости: Када наставници примете знаке проблема, важно је да о томе обавесте надлежне особе у школи, одељењске старешине, школског психолога или педагога, који могу пружити додатну подршку.
Креирање подржавајућег окружења
Наставници могу значајно утицати на ментално здравље ученика стварањем подржавајућег окружења:
- Промовисање инклузије: Сви ученици треба да се осећају прихваћено и вредновано. Наставници могу подстицати сарадњу и подршку међу ученицима.
- Охрабривање отвореног дијалога: Креирање простора у којем ученици могу слободно изразити своје мисли и осећања може помоћи у смањењу стигме око менталног здравља.
- Пружање ресурса: Наставници могу информисати ученике о ресурсима за подршку, као што су школски психолози, и охрабривати их да потраже помоћ када је потребно.
Сарадња с родитељима и стручњацима
Сарадња с родитељима и стручњацима кључна је за пружање свеобухватне подршке ученицима:
- Комуникација с родитељима: Редовна комуникација с родитељима о учинку и понашању ученика, дељење својих утисака и охрабривање родитеље да се укључе у процес подршке.
- Сарадња са стручњацима: Наставници / одељењске старешине, могу сарађивати са школским психологом, педагогом и другим стручњацима да би осигурали да ученици добију одговарајућу помоћ и подршку.
- Тимски приступ: Увек је корисно радити у тиму како би се развили индивидуални планови подршке за ученике који се суочавају с менталним здравственим проблемима. Овај приступ осигурава да сви укључени имају јасну стратегију за помоћ.
Наставници могу имати важну улогу у подршци менталном здрављу ученика кроз праћење, стварање подржавајућег окружења и сарадњу с родитељима и стручњацима. Њихова улога може значајно утицати на добробит и развој адолесцената.
Стратегије за побољшање менталног здравља
- Самопомоћ је важна
- Вежбе опуштања и медитације
- Физичка активност и исхрана
Самопомоћ је важна
Практиковање самопомоћи кључно је за побољшање менталног здравља и добробити. То подразумева активности и навике које адолесценти могу укључити у своје свакодневне рутине:
- Самосвест: Разумевање и препознавање својих емоција и потреба важан је корак у самоодржавању. Ово може укључивати вођење дневника, где адолесценти могу записивати своје осећаје и искуства.
- Управљање стресом: Учење техника за управљање стресом, као што су планирање и организовање обавеза, може значајно смањити осећај преоптерећености.
- Постављање граница: Разумевање важности постављања граница у односима и обавезама може помоћи у очувању менталног здравља.
Вежбе опуштања и медитације
Вежбе опуштања и медитација су ефикасни алати за побољшање менталног здравља:
- Технике дубоког дисања: Практиковање дубоког дисања може помоћи у смањењу анксиозности и стреса. Ове технике укључују полагано и дубоко удахивање, чиме се активира парасимпатички нервни систем и подстиче опуштање.
- Медитација: Медитација, укључујући вођене медитације и технике усмеравања пажње, може побољшати концентрацију и смањити стрес. Чак и кратке сесије медитације могу бити корисне.
- Јога: Јога комбинује физичке вежбе, дисање и медитацију, што је идеално за опуштање ума и тела. Пружање флексибилности и физичке снаге истовремено позитивно утиче на ментално здравље.
Физичка активност и исхрана
Физичка активност и здраве навике у исхрани играју значајну улогу у одржавању менталног здравља:
- Физичка активност: Редовна физичка активност ослобађа ендорфине, хормоне који побољшавају расположење. Чак и кратке шетње или вежбе у природи могу значајно побољшати ментално стање.
- Здрава исхрана: Уравнотежена исхрана, која укључује воће, поврће, цела зрна и здраве масти, важна је за ментално здравље. Неке студије указују на везу између исхране и расположења, те је важно избегавати прерађену храну и прекомерни шећер.
- Хидратација: Довољан унос воде такође игра важну улогу у одржавању енергије и концентрације. Дехидратација може негативно утицати на расположење и когнитивне функције.
Применом стратегија за самопомоћ, вежбама опуштања и редовном физичком активношћу, адолесценти могу значајно побољшати своје ментално здравље и добробит. Ове стратегије пружају основне алате за управљање стресом и побољшање квалитета живота.
Подршка
Коме се обратити за помоћ
Када се адолесценти суочавају с проблемима менталног здравља, важно је знати где могу потражити помоћ. Неке од могућих опција укључују:
- Школски психолози и педагози: Могу помоћи у решавању проблема или упутити на даље ресурсе.
- Лекари и терапеути: Педијатри у Дому здравља лекари могу бити прва тачка контакта. Они могу упутити на специјалисте за ментално здравље, као што су психијатри, психолози, психотерапеути.
Институт за ментално здравље – Саветовалиште за младе, Милана Кашанина 3, 11000 Београд (познатија као Палмотићева)
Клиника за неурологију, Клинички Центар Србије, Др. Суботића Старијег 6
НАДЕЛ – Национална дечија линија 166111
Сви чиниоци — родитељи, наставници, вршњаци и заједница у целини — имају важну улогу у стварању подржавајућег окружења за адолесценте. Кроз отворену комуникацију, активну подршку и доступност ресурса, можемо заједно помоћи младима да се осећају прихваћено. Пружањем подршке и разумевања, ствара се простор у којем адолесценти могу успешно да управљају изазовима и развијају своје ментално здравље.
Ивана Маћешић, психолог